Zašto je nebo plavo
Zašto je nebo plavo, otkriće o bojama
Vedri prolećni i letnji dani kada je nebo bez oblaka i ima prekrasno plavu boju uvek popravlja raspoloženje. To je jedan razloga zašto se svaka osoba bar jednom upitala zašto je nebo plavo. Ova tema bila je aktuelna još od davnih vremena, ali tek u XIX veku imali smo pravo objašnjenje. Kroz istoriju mnogi naučnici su želeli da saznanju kako priroda funcioniše. Brojni istraživači pokušali su dati odgovore na neka elementarna pitanja U želji za razumevanjem ovog prirodnog fenomena jedan od istraživača bio je i John Tyndall, irski fizičar poznat po tome što je otkrio osnovu efekta staklenika. On je kroz različite eksperimente proveravao efekte boja u manjim razmerama da bi došao do zaključka zašto je nebo plavo. Naime, plava boja neba ili bilo koja druga koja se reflektuje je sunčeva svetlost koja je raspršena čestica gornje atmosfere. On je dosta pažnje posvećivao eksperimentima pri čemu je koristio sofisticirane instrumente da bi analizirao fenomene koji su ga interesovali, uključujući i plavetnilo neba.
Tyndal je otkrio zašto je nebo plavo
Tyndal je želeo saznati zašto je nebo plavo. On je 1869. godine napravio eksperiment, uzeo je staklenu cev koja je predstavljala nebo, a na drugi kraj belo svetlo što je predstavljalo sunce. Nakon toga je pustio dim u staklenu cev i došao do otkrića da je s’ jedne strane snop belog svetla bio plav, dok je sa druge strane bio crvene boje. Zahvaljujući ovom eksperimentu došao je do zaključka zašto je nebo plavo. Naime, plava boja neba ili druga boja koja se reflektuje na njega je zapravo svetlost sunca. Njegova otkrića o bojama nisu se na tome završila. Njegovu pažnju su privukli i mnogi drugi fenomeni koji se odnose na noćno nebo, sjaj zvezda, dugu, itd. U eksperimentima koje je vršio koristio je staklene cevi, čaše, kutije, ali i druge elemente kako bi proverio efekte boja u manjim razmerama. Iako ovi eksperimenti nisu bili odlučujući dokaz u polju nauke i objašnjenja fenomena ipak su dali ogroman doprinos i podsticaj za njihovo dalje proučavanje.
Zašto je nebo plavo danju i crvenkasto pri zalasku sunca
Zašto je nebo plavo jedno je od mnogobrojnih, zanimljivih pitanja u istoriji. Međutim, plavetnilo neba nije uvek prisutno, pa više puta možemo videti da je nebo obojeno narandžastim, crvenkastim tonovima. Ovaj fenomen se zove Rejlijevo rasejanje (Rayleigh scattering) i ono objašnjava zašto nebo menja boju zavisno od položaja sunca. Kada su molekuli vodene pare i gasa pod udarem Sunčeve svetlosti to uzrokuje stvaranju vala. Što je val veći i udar je jači, što u slučaju boje atmosfere pokazuje u kom smeru sunčeva svetlost ulazi u atmosferu. Ovo objašnjava zašto je nebo plavo tokom dana i narandžasto pri izlasku i zalasku sunca. Dakle, kada gledate i vidite boje morate shvatiti da crvena boja ima valnu dužinu dužu od ljubičaste i plavkaste boje. To onda uzrokuje da se neke boje blokiraju ili mogu proći kroz druge savijati se ili reflektovati i menjati smer. Kada se to dogodi, vidite da je plava jedina boja koja ne može izbeći, pa se reflektuje stvarajući boju neba koju vidimo.
Tagovi:
Koliko je zemlja udaljena od sunca
Da li znate li koliko je zemlja udaljena od sunca u mernim jedinicama? Neka osnovna znanja o funkcionisanju kosmosa koje danas imamo nasleđe je prošlih vremena. Iako su ljudi tada imali svoj način deš
Kako nastaje dijamant
Gde i kako nastaje dijamant? Šta dijamant čini toliko dragocenim? Da li je to njegov sjaj, specifično svojstvo ili način izrade? Nesporno je da dijamant predstavlja simbol romantike koji svojom lepoto
Kako nastaje led
Kako nastaje led na niskim temperaturama? Razumevanje godišnjih doba, prirodnih fenomena i njihovih karakteristika oduvek je bilo od ključnog značaja za ljude. Zima spada u jedno od najhladnijih razdo